Српско-македонски лажни пријатељи
Уколико се варате да не можете да научите да кувате, идите у Македонију и сигурно ће Вас научити како се варат гравче и чорбе. Али немојте да кажете да сте до Македоније долазили јер ће можда Македонци помислити да сте стигли гмижући, а то би било баш чудно, зар не!? Питаће Вас зашто се нисте качили на аутобус. Немојте да се чудите јер не треба да висите, него да се попнете. За време Вашег боравка тамо, вероватно ће Вам неко понудити мастику. Уколико волите да пијете мастику и налазите се у кафани, онда је добро, иначе немојте да се чудите ако уместо пића добијете једну обичну жваку. Ако којим случајем одете на Охридско језеро, немојте никоме рећи да сте ронили у води како не би помислили да сте некултурни, па сте намрвили нешто у језеро. Такође, немојте говорити да сте скинули јакну јер ће неко помислити да сте јакну поцепали и натераће Вас да купите нову. Е сада, ако већ мора тако, а решили сте да купите прслук, учините то само ако Вам је потребан нови брустхалтер. Вероватно ће Вам све ово бити мало напорно док научите шта значе исте речи на македонском језику, али не дозволите да неко примети како сте се намргодили, зато што може да Вам каже да сте права лутка, те да се још и захвалите на томе, не знајући да Вам је рекао да сте особа која се љути, а не права лепотица.
Вероватно се сада питате, па колико још оваквих примера постоји и како то да ове речи значе нешто другачије када су српски и македонски тако сродни и слични језици? Одговор је да оваквих примера има више од двеста и веома су занимљиви, а најбоље се уочавају из контекста дате реченице. Примера ради, размислите како бисте превели реченицу „Кренуле су ми сузе“? Недавно се у једном преводу на македонском језику јавио следећи превод поменуте реченице: „Солзите ми кренаа“. Питате се шта је ту чудно? Ако говорите македонски језик сигурно знате да глагол кренути (тј. крене) на македонском не значи поћи, већ подићи. У овом случају је реч кренути као лажни пријатељ „слагао“ преводиоца о значењу ове реченице, те је он дословно пренео све речи у свој превод. Иначе, на македонском језику преводни еквивалент глагола кренути је глагол тргне. Али ако се само сетимо још и то да глагол тргнути на српском означава нешто сасвим друго... е, тек онда настају муке. Исто је занимљив и пример „Стани!“ – реченица коју често чујемо у свакодневној комуникацији. Али ако ову реченицу употребите док говорите македонски, Ви нисте некоме рекли да прекине да ради оно што је радио, већ рекли сте му да устане.
Сада сигурно размишљате о неким другим сличним примерима јер сте сигурно и Ви доживели неку сличну ситуацију. Ако јесте, онда знате колико све ово може да буде занимљиво, нарочито када дође до одређеног неспоразумевања и настане смешна ситуација која се после дуго препричава. А све се то лако може објаснити лингвистичким термином лажни пријатељи. Лажни пријатељи је лингвистички термин који служи за именовање управо оваквих истообличких речи које имају различита значења у два или више језика. То значи да као што постоје лажни пријатељи између српског и македонског језика, тако постоје лажни пријатељи и између српског и неких других језика. На пример оно што реч живот значи на српском језику, на руском значи стомак или пак фабрика на српском и fabric на енглеском имају потпуно другачија значења. Лажни пријатељи се могу наћи међу свим језицима света.
За проучавање лажних пријатеља важне су неке чињенице. У проучавању лажних пријатеља између два језика који припадају различитој језичкој групи најчешће један језик буде прималац, а други језик давалац одређене речи. То се, примера ради, уочава онда када речи утицајних или распрострањених језика као енглески, француски, немачки, па и латински, старогрчки и слично постају део лексичког фонда других језика са сличним или другачијим значењем. Супрутно томе за постојање лажних пријатеља између језика који припадају истој језичкој породици, као што су српски и македонски језик, главни разлог је заједничко наслеђе. Тако данас глагол куцати на српском језику значи: ударати у што; пулсирати; осећати шумове; производити звук ударајући у инструмент; писати ударајући у типке, а на македонском језику: шепати; ћопати; слабо напредовати или глагол лупити који на српском значи: нагло ударити производећи јак, туп звук; ударити најављујући долазак; треснути; млатнути; клепити; рећи нешто непромишљено итд., на македонском има значења гулити; љуштити; именица буква која на српском означава врсту листопадног планинског дрвета Fagus silvatica, глатке коре и чврсте дрвне масе, на македонком значи слово или именица перница која на српком означава кутију за држање пера, оловака и сл. (обично као дeo ђачког прибора),на македонском језику значи јастук. Још један занимљив пример је придев безопасна који у српском има значење који није опасан; нешкодљив; безбедaн, cигypaн, док у македонском ова реч може бити и именица која се преводи као зихернадла.
Осим што су неке речи на тај начин развијале другачија значења, неке су пак уз примарно добијале и додатна секундарна значења која су различита у савременим генетски сродним језицима. На пример, глагол викати има исто примарно значење и у српском и у македонском језику: говорити појачаним гласом, и нека иста секундарна значења: негодовати, гласно некога грдити, позивати и сл., али овај глагол у македонском језику има и додатно секундарно значење које не постоји у српском – то је значење: именовати, називати. У том смеру развијала су се и значења префиксираног глагола викати у одређеним сферама његове употребе и у српском и у македонском језику: довикати, извикати, завикати, навикати, повикати и свикати. Код сваког од наведених глагола наћи ћемо нека иста и нека различита значења између поменута два језика.
Такође, веома је важно разграничити термине стандардни (савремени/књижевни) језик, дијалекат, сленг и жаргон, поготово када говоримо о српско-македонским лажним пријатељима јер административна граница суседних држава не значи и пресек на лингвистичком плану где би се говорило другачије. Велики је број оних речи које можете наћи у дијалектима на територији Србије, а које имају исти облик и исто значење и у дијалектима на територији државе Македоније. Рецимо, лексема точак се и у српским и у македонским говорима користи за именовање бицикла. Али када говоримо о језичкој норми и када значења речи посматрамо из угла стандардних језика, онда знамо да се на стандардном српском језику тај предмет зове бицикл, док се на македонском стандардном језику тај предмет правилно зове велосипед. Овакви и слични примери указују на то да у испитивању лажних пријатеља није све тако црно-бело и да треба бити опрезан.
Верујем да је све ово и те како занимљиво лингвистима, али и онима који уче страни језик. Што више знамо о лажним пријатељима, мање су шансе да дође до неспоразума у комуникацији или до лоше урађених превода јер иако овакве грешке понекада звуче смешно, занимљиво или слатко, оне нас могу довести и до озбиљних неприлика и погрешног преношења читаве поруке. Познавање лажних пријатеља је јако важно и за учење страног језика зато што ако је ученик упућен у њихова различита значења, онда он може много природније да се изражава на страном језику (на пример када Срби уче македонски језик или Македонци српски), а комуникација ће свакако бити боља и лакша.
Аутор: Ана Новаковић